Avgust je mesec intenzivne berbe zrelih plodova. Međutim, i dalje nas čeka zalivanje, okopavanje i briga oko biljaka, a neke povrtarske vrste mogu da se seju. Cveće i ukrasne grmove treba i dalje negovati, a vreme je i za sakupljanje semena povrća i cveća za sledeću godinu.
Poljoprivredne radove mogu da ometaju letnji pljuskovi, grmljavine, ali i oluje koje često donesu grad pa samim tim i štetu za useve. Ukoliko je povišena vlažnost vazduha, na povrću se često javljaju i gljivična oboljenja poput sive plesni, pepelnice i plamenjače pa ih zaštitite na vreme. Od štetočina bi trebalo napomenuti da se krompirova zlatica seli sa krompira na papriku, patlidžane i paradajz tako da bi bilo dobro obratiti pažnju na to.
Jednom nedeljno zalivajte
Ako je zemljište suvo, zalivajte biljke, ali pazite da to ne radite po listovima i plodovima kako ne biste stvorili idealne uslove za pojavu bolesti. Dakle, zalivajte biljke pri zemljištu, oko korena, a da biste zadržali vlagu useva, možete ih malčirati slamom, senom, piljevinom i sličnim materijalima. Poželjno je napomenuti i da je prilikom zalivanja bolje jednom sedmično dobro natopiti tlo, nego zalivati svaki dan pomalo.
U avgustu se bere niski pasulj, mahune, tikvice, kupusnjače, krastavci i paprika, a konačno sazreva i paradajz pa može da počne kuvanje soseva i raznih umaka koji će nam služiti za pripremu ukusnih jela tokom narednih meseci. Dozrevaju i patlidžani, dinje, lubenice, ali i kukuruz šećerac koji može da se kuva ili peče.
Ovo je i vreme sakupljanja semena različitog povrća kako biste sebe snabdeli za iduću sezonu.
U voćnjacima dozrevaju ukusni plodovi breskvi, nektarina, krušaka, ali i letnjih sorti jabuka. Od bobičastog voća tu su aronije, kupine, a još može da se nađe i poneka malina. Od ovih ukusnih plodova mogu da se prave pekmezi, džemovi i kompoti.
Šta može da se seje i sadi?
U drugoj polovini avgusta, kada temperature malo padnu i bude više kišnih dana, možemo da planiramo i kasnoletnju setvu vrsta kojima neće smetati ako ih u septembru i oktobru zahvati malo jesenjih kiša i svežine. To se najpre odnosi na lisnato povrće kao što su radič, salata, spanać i blitva. Osim njih mogu da se poseju peršun, šargarepa, endivija, luk, matovilac, praziluk. Takođe seje se i kupus, kelj, brokoli i karfiol.
Korovi rastu uprkos žegi i vrućini, a dovoljna im je samo jutarnja rosa da nastave sa rastom. Stoga je važno biljke okopavati kako bi tlo bilo rastresito i da bi se uništili korovi, a biljke bi trebalo zagrnuti.
Posvetite brigu cveću i ukrasnom grmlju
U ukrasnom delu bašte, kao i prošlog meseca, redovno uklanjajte precvetale cvetove ukrasnom grmlju, jednogodišnjem, višegodišnjem i ostalom cveću da bi što duže cvetalo. Ne zaboravite da ih prihranite i redovno zalivate, a cvećnjake plevite da se korovi ne osemene. U avgustu možete pelcerima razmnožiti zimzeleno ukrasno grmlje, naročito ako vam se staro osušilo pa treba popuniti prazninu u bašti koja je time nastala.
Prikupljajte zrelo seme jednogodišnjeg cveća i spremite ga. Dakle, odrežite glavice cveća sa semenom, a nakon toga ih stavite u papirnu kesicu i odložite na suvo mesto, samo vodite računa da se seme ne presuši. Nakon nekoliko dana otvorite kesice, odvojte seme od cvetne glavice pa seme vratite u kesicu i čuvajte ga na suvom i prohladnom mestu.
Desikacija suncokreta za bolji kvalitet
Pre žetve suncokreta, ako je to moguće, izvršiti desikaciju, čiji je cilj da omogući ujednačeno sazrevanje biljaka. Ova mera vrlo je značajna u procesu proizvodnje suncokreta zbog uštede koja bitno utiče na ostvarivanja viših prinosa boljeg kvaliteta. Procenjuje se da su gubici prinosa, koji se javljaju u godinama sa nepovoljnim vremenskim uslovima, kao i uslovima neujednačenog sazrevanja suncokreta, viši od 15%.
Tretiranje je najbolje započeti u periodu kada dolazi do promene boje formiranih glava i odumiranja donjeg lišća. Optimalna vlaga zrna u glavici treba da se kreće od 25-30%. Pomenutu meru optimalno je obaviti avionom (poljoprivrednom avijacijom) ili prskalicama velikog klirensa. Tretiranje nošenim prskalicama izaziva gaženje biljaka što utiče na smanjenje prinosa.
Seme u glavi suncokreta neravnomerno dozreva. Najpre sazreva seme koje se nalazi na periferiji glave. Zrele biljke raspoznaju se po sledećim znacima:
- stabljika odrveni i dobije smeđu boju
- listovi se osuše, osim dva vršna
- donja strana glavice požuti
- jezičasti cvetovi se osuše i opadnu
- zrno je popunjeno karakterističnom hibridnom osobinom
Kombajniranje se obično obavlja kada je suncokret potpuno zreo i u tom slučaju kombajn kvalitetno radi i olakšavaju se radovi oko dosušivanja i skladištenja. Kada je suncokret potpuno zero, zrno se lako osipa o čemu se mora voditi računa prilikom podešavanja kombajna jer tada mogu nastati veliki gubici
Pravovremena žetva suncokreta jedna je od najvažnijih operacija u procesu proizvodnje ove uljarice jer od nje direktno zavisi visina prinosa. Kombajniranje treba započeti kada zrno suncokreta ima vlagu oko 14%, a završetak žetve treba da bude pri vlažnosti zrna od oko 10%. Ako se sa žetvom okasni, može doći do osipanja zrna, a u posebnim slučajevima i do lomljenja celog stabla i glavica. Ukoliko žetva suncokreta kasni od 10-12 dana u odnosu na optimalni rok, može doći do smanjenja prinosa 15-20%. Ukoliko se žetva izvrši nešto ranije od optimalnog vremena pad prinosa je manji nego kod kasnijeg roka žetve i iznosi oko 5%.
Broj obrtaja bubnja treba smanjiti na maksimalno 400-500 u minuti, razmak između bubnja i podbubnja treba da je maksimalan. Na ovaj način znatno se smanjuje lom, oštećenje i ljuštenje zrna što smanjuje užegnuće i pojavu bolesti prilikom skladištenja.
Žetvu suncokreta neophodno je odraditi kombajnima specijalizovanih adaptera ili kombajnima za kukuruz uz određeno podešavanje.
