Krajem proleća, tačnije, tokom maja meseca u našoj zemlji prema Republičkom hidrometeorološkom zavodu, palo je u proseku oko 120 mm kiše po metru kvadratnom. Obilne padavine i nestabilno vreme najviše su pogodili zasade voća.
Gotovo sve voćne vrste su u problemu. Najviše su za sada oštećeni zasadi trešanja, koje su u tom periodu bile u fazi sazrevanja i usled jakih kiša došlo je do pucanja plodova.
Javili su se i veliki problemi sa truleži, tako da voćari zbog ovakvog nepovoljnog vremena i čestih pljuskova, nisu mogli da uđu u svoje voćnjake i da odrade hemijsku zaštitu.
Elementarne nepogode nisu zaobišle ni ratarske useve pa je tako nedavni grad na pojedinim lokacijama naneo štete brojnim poljoprivrednicima.
Trešnje najviše stradale?!
Kada je u pitanju Vojvodina, u maju je prosečno palo oko 100mm po metru kvadratnom, a najviše kiše bilo je u Sremu (područje Fruške gore) i okolini Novog Sada gde je prethodnog meseca palo preko 150 milimetara po metru kvadratnom.
U odnosu na višegodišnji majski prosek, ove godine imamo prosečno povećanje količine padavina od 125 do 200 odsto dok je u pojedinim delovima Vojvodine i Podrinja to povećanje iznosilo i do 300 odsto. Ono što takođe govori o izloženosti padavinama su i podaci sa nekoliko mernih stanica koje su tokom maja evidentirali kišu u čak 22 do 24 dana.
Pokošena trava može da se iskoristi za malč ili kompost. Pripazite samo da zbog povećane vlage i temperature počinje da se javlja i veći broj bolesti, ali i štetočina.
Kiša obradovala korove
Takođe, intenzivni pljuskovi pospešivali su razvoj korova u prolećnim usevima i onemogućavali redovno košenje livada. Niko za sada ne može definitvno da proceni štetu koju će pretrpeti poljoprivrednici, ali svi su sigurni da će je biti poprilično, pogotovo što su se kišni dani nastavili i u junu.
Ako se analizira količina padavina od početka godine, u našoj zemlji to je i dalje blizu višegodišnjeg proseka za prvih šest meseci u godini, ali je problem što se najveći deo te šestomesečne količine spustio na zemlju u svega dvadesetak dana maja.
Velika količina vlage i hladno vreme tokom prolećnih dana uticali su i da prinos sena ove godine bude oko proseka.
Upitan i kvalitet sena
S obzirom na vremenske prilike u fazi optimalne kosidbe trava, može se očekivati nešto lošiji kvalitet sena koji nije ujednačen i razlikuje se od mesta do mesta, kao i od gazdinstva do gazdinstva.
Razlog lošijeg kvaliteta sena najčešće je posledica kasnog košenja trave, tačnije u momentu kada trave isklasaju, a leguminoze precvetaju. Prema mišljenju proizvođača, najpovoljniji momenat za kosidbu trave je početak klasanja i početak cvetanja za leguminoze.
Preporuka: Šta uvesti u setvenu strukturu?
Savet poljoprivrednim proizvođačima je da u setvenu struktruru uvode stočni kelj, stočni grašak, grahoricu, ali i žitarice poput raži koje se mogu koristiti kao zelena hrana, ali i kao silaža, senaža i seno. U jesenjoj setvi može da se zaseje raž za senažu i dobiti jako kvalitetna, a jeftina hrana za krave koja se u ishrani može koristiti krajem maja meseca.
U 2022. godini prinos sena bio je nešto ispod proseka zbog prevelike suše dok je ove sezone kiša sprečila blagovremenu kosidbu i sušenje sena što je doprinelo kvarenju istog.
Ratari se obično raduju prolećnoj kiši, naročito kada stigne posle prolećne setve i rasejavanja đubriva. Ipak, protekli skoro svakodnevni pljuskovi nisu ono što su želeli.
Odlaže se žetva pšenice
Prema mišljenju stručnjaka, žetva pšenice biće odložena za dvadesetak dana, a žetva ječma krenuće nešto ranije. Iako je kiša značila usevima nakon blage zime, ova količina padavina stvorila je problem.
U Bačkoj, koja je najveći proizvođač soje, određene površine morale su biti presejane s obzirom na to da je u jako kratkom vremenskom periodu palo od 80 do 100 litara kiše po kvadratnom metru, zbog čega je zemljište ostalo poplavljeno.
Pšenica je trenutno u različitim fazama cvetanja, a ova količina vlage svakako joj nije potrebna. Kiša bi mogla da utiče i na kvalitet roda. Prošle godine imali smo izuzetno kvalitetnu pšenicu, ali nije bilo uopšte padavina od marta pa sve do žetve.
