Ove godine klimatski uslovi dokazali su koliko zapravo poljoprivredni i baštenski radovi zavise od vremena. Taman kada su svi pomislili da je zimi došao kraj, mraz, sneg i niske temperature početkom aprila nanele su veliku štetu biljkama, što ukazuje da sa sadnjom i setvom osetljivih useva treba biti veoma oprezan.
Ukoliko niste stigli da obavite setvu u bašti tokom aprila, nema panike jer većinu povrtnih vrsta i cveća možete da posejete i u maju. Pripazite, na biljkama tada počinje da se javlja i veći broj štetočina.
Setva na gredice
Maj je mesec u kome konačno možemo da odahnemo. Pred nama su dani sa stabilnijim vremenskim uslovima, opasnost od mraza je sve manja, a biljke intenzivno rastu i razvijaju se.
U ovom periodu prekopava se zemljište i posipa stajsko đubrivo ili kompost. Zatim ide formiranje gredica. Ukoliko vam trebaju gredice za povrće, neka budu širine 120cm dok bi razmak između staza trebalo da bude od 30cm. Ovo su idealne dimenzije jer omogućuju obradu gredica sa obe strane. Njih ne bi trebalo uzdizati, kako to obično pogrešno rade mnogi početnici baštovani. Naime, na uzdignutim gredicama zemlja se brže isušuje pa biljke trpe sušu, odnosno tada se moraju češće zalivati. Uzdignute su opravdane jedino na vlažnom zemljištu.
Prazni bankovi se prekopavaju i na njih se dodaje stajnjak. Poštujući plodored, na njih direktno možete sejati salatu, šargarepu, peršun, cveklu, blitvu, rotkvu, kelerabu, krastavce, tikvice, dinje, lubenice, bundeve, pasulj mahunar i zrnaš, bamiju i kukuruz šećerac.
Kada saditi na otvoreno polje?
Zemlja je topla, dovoljno vlažna, a temperatura vazduha u proseku ne pada ispod 10ºC. Idealni su uslovi za setvu toploljubivih useva direktno u tlo. Takođe, sada na otvorenom sadimo rasad raznog bilja.
U zavisnosti od vremenskih uslova, može se sejati i grašak,ali bi trebalo imati na umu da on nije ljubitelj suše i vrućine, a ako ste ga ranije posejali osigurajte mu potporu za rast kako ne bi previše polegnuo. U ovom prolećnom mesecu mogu da se sade i začinske biljke.
Berba u bašti
U maju možete da berete mladi luk, rotkvice, salatu, mladi grašak, bob, spanać. Sve zavisi od toga kada ste ih posejali, a sazrevaju i prvi plodovi jagoda i trešanja. Lekovito bilje se takođe bere u maju pa ne zaboravite na koprivu koja vam može poslužiti i kao odlično đubrivo u bašti, zatim majčinu dušicu, matičnjak, bokvicu, ali i crnu zovu od koje se pravi domaći sok.
Čim postane toplije, javljaju se brojne štetočine, ali i korisni insekti poput bubamara, pčela i bumbara. Na velikom broju useva javljaju se lisne vaši, a njima se hrane bubamare pa ih ne morate odmah suzbijati. Vodite računa i o tome da u maju stasava prva generacija krompirovih zlatica koje bi trebalo na vreme skupiti i uništiti, a što pre suzbijete prvu generaciju, manja će najezda biti kasnije.
Probleme stvaraju i puževi pogotovo kada je reč o vlažnim uslovima pa ih na vreme treba sakupiti i skloniti sa parcele. Neizostavne su voluharice i krtice koje kopaju tunele i između ostalog, hrane se korenjem biljaka. Mogu se rasterati redovnim obilaskom vrta, prekopavanjem, a smetnja im mogu biti plastične flaše postavljene na štap.
Šta je sa rasadom?
Naravno, kako niče sve u vrtu tako niču i korovi. Zato je tek iznikle biljke potrebno na vreme osloboditi od korovskih vrsta kako im ne bi uzimale hraniva, zagušile ih i onemogućile rast. Tokom maja i voćnjaci su podložniji bolestima pri čemu bi trebalo više pažnje posvetiti zaštiti. Pored toga, vrši se setva i nastavlja sa obradom tla.
Dobro je vreme da se započne sa setvom biljaka koje nisu toliko osetljive na mraz, a klijaju u toplom tlu. Reč je o: šargarepi, peršunu, paštrnaku, celeru, rotkvicama, cvekli, zelenoj salati i blitvi. Taman kada ove vrste izniku, biće i toplije vreme pa će i brže napredovati.
Sa sadnjom rasada osetljivih povrtarskih ueva trebalo bi da se sačeka, pošto im niske noćne temperature ne prijaju, a mogle bi čak i naškoditi, Tu spadaju: paprika, paradajz, patlidžan, krastavci, tikvice.
Ukoliko rešite ipak da posejete na otvorenom polju krastavce, tikvice ili boraniju, koristite agrofoliju, kojom ćete ih u kritičnom periodu pokriti. Za krompir važi isto jer kada nikne, veoma je osetljiv na mraz.
Vodite računa kada kupujete rasad da on treba da ima zdrav koren krem do bele boje, otvoren bar jedan cvet, kao i da mu se vide ostali pupoljci.
Vreme je i za novi travnjak
Uveliko je u prodaji i rasad jednogodišnjeg sezonskog cveća. Ako želite da vam uspe, najbolje bi bilo da ga sadite na otvorenom tek posle 15. maja. Nestrpljivi ljubitelji cveća žele da što pre imaju šarene i cvetne vrtove ili balkone i terase pa budite oprezni jer ako bude kasnih mrazeva, cveće treba zaštiti ili uneti u toplije prostorije.
Maj je idealan mesec za podizanje novog travnjaka, kako setvom tako i travnim busenom. Zemljište treba temeljno pripremiti i usitniti. Seje se 25 do 50 grama semena parkovske travne smese po metru kvadratnom. Nakon što ste posejali travu, seme se plitko izgrablja u tlo i povalja valjkom ili lopatom potisne u zemljište. Ukoliko nastupi suša, obavezno je svakodnevno zalivanje pošto su tek iznikle trave veoma osetljive na sušu.
Ne zaboravite i na jagode
Kada je voćnjak u pitanju, u maju i dalje traje obrada zemljišta. U ovom periodu trebalo bi prorediti plodove voćaka i ukloniti mladare u novijim zasadima.
Ovo je i idealan mesec za kalemljenje i čisćenje podloga. A počinje i prva berba jagoda, višanja i trešanja.
Kada ste sigurni da neće više biti mraza, na otvoreno možete izneti fikuse, limune, kaktuse i slične biljke koje u saksijama preko leta držite napolju. Nemojte ih odmah izlagati jakom suncu da se ne bi opržile.
